Sviđa mi se

Iza svakog uspješnog Upravnika stoji moćan UO

This article is also available in: English

Glavno pitanje pri odabiru članova UO institucija kulture treba da glasi: Šta možete učiniti za dobrobit institucije?

Piše: Milena Trobozic Garfield

Pitanje upravnih odbora naših institucija kulture je pitanje od vitalnog značaja za dalje funkcionisanje, ozdravljenje, restrukturiranje, finansiranje, transparetnost, odgovornost pa i novi način mišljenja, tj. novo programiranje.

Sve  ovo su pitanja od vitlanog značaja ne samo za preživljavanje institucija već i za njihovo oživljavanje.

Zašto?

Upravni Odbor je prva tačka oslonca svakog art menadžera i svake institucije u svetu. Ali ne i kod nas. Kod nas se UO još uvek formiraju na osnovu partijskih predispozicija ili “esnafske” pripadnosti. Ni prvi ni drugi princip ne služe ničemu: ni menadžeru, ni instituciji, ni državi koja kroz UO treba da pronalazi načine da efikasno kontroliše rad institucija, ali i da “umanji ” zahteve za javnim sredstvima, tj. za novcem od poreskih obveznika kojeg će biti sve manje, ne samo kod nas, već i svuda u svetu usled globalnih ekonomskih promena koje su uticale na smanjivanje subvencija i velikog pritiska  sve većeg broja “tražioca” na iste izvore finansiranja.

UO kao UFO

UO, kakvi danas kod nas postoje,  ne vide svoju funkciju u “radu” za organizaciju za čije su upravljanje zaduženi, već, pre svega, sebe doživljavaju  kao neku vrsu  ukrasnih organa koji sa visine, ni na nebu ni na zemlji, nadgledaju  rad institucija  bez ikakvog ličnog angazmana u obezbeđivanju podrške za što bolje funkcionisanje  institucije i za ostvarivanje umetnickih vizija i strategija svojih upravnika. UO kod nas, dakle, pre svaga funkcionisu kao UFO-i koji sa visine osmatraju i  snimaju zemaljske probleme svojih institucija.  Oni često niti razumeju niti mare za funkciju, rast, razvoj i misiju institucije jer nemaju nikakvu ličnu, javnu ili pravnu odgovornost za uspešnost institucije. Njihova funkcija ne zavisi od uspešnosti organizacije, niti se njihova uspešnost rukovodjenja na bilo koji  način procenjuje od strane onih koji su ih postavili. Politički postavljeni članovi uglavnom ili primaju nadoknadu  pa im je to primarni motiv “sedenja” u UO) ili sprovode neku partijsku kontrolu institucije i menadžera. Članovi UO koji su iz krugova umetnika, tj. “esnafski” izabrani, uglavnom sebe vide  kao  umetničke savetodavce, procenjuju umetničke vrednosti i predlažu “umetničke ideje” upravnicima. Ali pretposavka je da upravnici i sami imaju svoje ideje i programe na osnovu kojih  su i postavljeni. Oni  treba da sprovode svoju viziju i srategiju koju koncipiraju u saradnji sa svojim izabranim timom stručnjaka, a ne na predlog “kreativnih” članova UO koji bi da mikro-menadžiraju institucije.

Upravniku nisu potrebni saveti ni partijska kontrola. Upravniku su potrebne pare.

Ako pretpostavimo da UO mora biti zadovoljan  ponuđenom vizijom uprave i upravnika koga su, pretpostavljamo, sami izabrali onda je sledeći  glavni zadatak UO-a da obezbedi uslove da se vizije, strategija i program izabranog upravnika ostvaruju. Zadatak pravog UO-a je da pronalazi dodatna sredstva, fundraising, da promoviše instituciju  i gradi kanale podrške kako u javnosti tako i u državnoj administraciji te da preuzme pravnu i fiskalnu odgovornost kroz kontrolisanje ostvarivanja misije institucije i  kontrolu sredstava kojima institucija raspolaže.

Daj, Nadji ili Izadji

Jedan  od najboljih principa za odabir UO, kao i za motivacju  članova UO da se aktivno angažuju u osnaživanju svojih institucija, jeste princip koji postoji u Americi.
Taj princip glasi: give, get or get out. Daj, nadji, ili izadji.  Misli se, naravno, na novac.

Daj (novac)

Zašto je to motivacioni faktor? Zato što davanjem sopstvenog priloga (donacije), članovi UO pokazuju istinsku zainteresovanost za rad institucije.

Zato što niko neće uložiti sopstveni novac u nešto u šta ne veruje.

Zato što ulaganje sopstvenog novca daje primer i garanciju ozbiljnosti i drugim potencijalnim donatorima  koji bi mogli da ulože svoja sredstva podstaknuti primerom članova UO.

Nadji (pare) ili fundraising. Zašto je to motivcioni faktor? Da biste se angažovali da od drugih tražite novac za instituicju na čijem ste čelu, takođe se podrazumeva da verujete u misiju, funkcionisanje i zdravlje te instuticije i da nećete uložiti svoj ugled tražeći sredstva od drugih, ukoliko istinski ne verujete u kvalitet programa institucije, u njeno trajanje i u dugoročnost te ostvarivost njenih planova (strategije razvoja).

Izadji  je takodje odličan princip jer omogućava upravniku i instituciji, kao i ostalim člnovima UO, da na godišnjem nivou procenjuju zalaganje i efekte rada pojedinih članova UO i stvore  mehanizam da neefikasne, nezainteresovane ili naprosto nedovoljno uticajne članove UO zamole da svoje mesto ustupe nekom motiviranijem da pomogne.

UO kao podrška državi

Kroz rad efikasnih, motivisanih i fiskalno odogovornih UO država, takođe, dobija neku vrstu pomoći jer se UO angažuju da obezbede sredstava van fondova, dok u postojećoj situaciji članovi UO samo kontrolišu i, eventualno, rasporedjuju  tuđe, odnosno javne pare te prema tome ne osećauj preteranu odgovornost prema njihovom istinski optimalnom raspoređivanju i trošenju.

I poslednje, ali ne I manje važno: članovi UO koji se istinski angažuju i obezbeđuju podršku za svoje institucije  razvijaju neku vrstu ličnog ponosa zbog obavljanja  ove važne društvene funkcije i zato su i sami su motivisani da o tome u javnsti govore čime dodatno jačaju pozitivno prisustvo institucije u javnosti i postaju pravi ambasadori programa i misije institucija na čijem su čelu.

Ukratko: prestrukturiranje UO je win win  situacija za sve:

  • za upravnika koji dobija vrlo konkretnu pomoć za ostvarivanje svoje vizije i planova na osnovu kojih je je i postavljen,
  • za državu jer obezbedjuje aktivno učešće uglednih članova društvene zajednice u jačanju rada, čime se smanjuje  pritisak na javne fondove
  • za intsitucije koja se time delimično osamostaljuju od jednostavnog “pružanja ruke ” prema državi
  • i  za same članove UO koji postaju uvaženi zbog svoje istinski aktivne uloge u oživljanvanju institucija na čijem su čelu jačajući  time svoj javni ugled i imidž kao uticajnih i društveno odgovornih članova zajednice.

Dakle glavno pitanje pri odabiru članova UO institucija kulture treba da glasi “Šta možete učiniti za dobrobit institucije ?”